Faktori koji remete kiselo - baznu ravnotežu su:
- Neadekvatna ishrana (povećan unos proteina, nedovoljan unos voća i povrća), koja dovodi do povećane produkcije vodonikovih jona, tj. do povećane kiselosti u organizmu. Mere koje služe kao pokazatelji kiselog potencijala hrane su: NEAP (Net endogenous acid production) - Neto endogena produkcija kiselina i PRAL (Potential renal acid load) – Potencijalno opterećenje bubrega kiselinama. Što su ove vrednosti za određenu namirnicu veće, to je i njen kiseli potencijal veći. Na primer, spanać, sok od limuna, jabuke i banane imaju veoma nizak PRAL, dok tvrdi sirevi, meso i jaja imaju izrazito visok PRAL.
- Proces starenja, u toku koga slabi funkcija bubrega, a time i njihova uloga u regulaciji izlučivanja viška kiseline iz organizma, što remeti normalnu kiselo-baznu ravnotežu.
- Visoko intenzivna fizička aktivnost, kada dolazi do povećane produkcije mlečne kiseline i smanjenja pH vrednosti u mišićima na 7,1 - 6,5.
U regulaciji kiselo-bazne ravnoteže i održavanju konstantnog pH ključnu ulogu imaju:
- Puferski sistemi - ekstracelularni puferi (bikarbonatni pufer i hemoglobin) i intracelularni puferi (proteini)
- Alkalne soli Mg, Ca i K koje se nalaze u kostima i oslobađaju kada je potrebno neutralisati povišenu kiselost organizma
- Alveolarna ventilacija, kojom se eliminiše višak arterijskog CO2, nastalog nakon aktiviranja bikarbonatnih pufera radi regulacije pH
- Renalna ekskrecija vodonikovih jona preko bubrega
Navedeni regulacioni mehanizmi pomažu da se pH vrednost održava u propisanim granicama i u stanju povećane kiselosti organizma, ali sa druge strane postaju okidač za različite poremećaje i oboljenja, kao što su:
- Smanjena gustina kostiju, osteopenija i osteoporoza usled prekomernog oslobađanja jona Ca i Mg iz kostiju
- Nefrolitijaza i progresija hronične bolesti bubrega usled pojačane eliminacije kiseline preko bubrega
- Smanjenje mišićne mase
- Poremećaj različitih pH zavisnih fizioloških procesa u organizmu
Za održavanje optimalne kiselo-bazne ravnoteže organizma preporučuje se:
- Adekvatna, tzv. alkalna ishrana (ishrana bogata voćem i povrćem, bez previše mesa)
- Suplementacija mineralima i mikroelementima, posebno cinkom jer je Zn osnovni sastojak enzima značajnih za održavanje kiselo-bazne ravnoteže organizma
- Suplementacija alkalnim solima, kao što su citrati
Dijetetski suplement sa pažljvo formulisanom i dobro izbalansiranom kombinacijom sastojaka, upravo namenjenoj regulisanju i održavnju normalne kiselo-bazne ravnoteže organizma je pH BazoBalans prašak za oralni rastvor. pH BazoBalans sadrži alkalne citrate Ca, K, Mg, Zn i Cu u kombinaciji sa esencijalnim mikroelementima (Se, Cr, Fe, Si, Mn, Mo). Alkalni citrati su zastupljeni u pH BazoBalans prašku u visokoj koncentraciji koja obezbeđuje zadovoljavajući alkalizujući efekat. Cink dodatno doprinosi normalnoj kiselo-baznoj ravnoteži organizma, posebno što je u formi citrata koja obezbeđuje bolju bioraspoloživost u organizmu u odnosu na ostale soli cinka. Minerali (K, Ca, Mg) i mikroelementi (Se, Cr, Fe, Cu, Si, Mn, Mo) iz pH BazoBalans praška su značajni za održavanje normalnog ćelijskog metabolizma, izgradnju kostiju i vezivnog tkiva.
Primena pH BazoBalans praška:
- Preventivno, u cilju očuvanja zdravlja (za optimalno zdravlje je poželjna blago alkalna sredina u organizmu)
- Prevencija oboljenja koja nastaju usled narušene kiselo-bazne ravnoteže u organizmu
- Prevencija i terapija osteoporoze (narušena kiselo-bazna ravnoteža dovodi do gubitka soli kalcijuma i magnezijuma iz kostiju)
- Prevencija i terapija peska i kamena u bubregu (povećana kiselost urina vodi ka stvaranju kamena u bubregu)
- Alkalizacija urina kod urinarnih infekcija (kiseli pH urina pogoduje razvoju bakterija)
- Neutralisanje mlečne kiseline u mišićima i povećanje izdržljivosti kod sportista
pH BazoBalans prašak se uzima ujutru i uveče u obliku napitka tako što se propisana količina praška (12 g) razmuti u čaši tople vode, soka ili mleka. pH BazoBalans mogu uzimati odrasli i deca iznad 4 godine.
Izvor: "Informator", BB Soft, Beograd, 278. izdanje - jul. 2018., str. 36-37
